Naučite валонски
Листа
Srpski | валонски | |||
---|---|---|---|---|
Dobar dan | Bondjou | |||
Dobro veče | Bone nut' | |||
Dobro veče | Bonut' | |||
Doviđenja | Å r'vèy | |||
Vidimo se | Disqu'a pus tård | |||
Vidimo se | (Disqu')a tot-rade | |||
Da | Awè | |||
Ne | Nèni | |||
Ne | Nonna | |||
Molim vas | S'i-v' plêt ! | |||
Hvala | Mèrci | |||
Hvala puno! | Mèrci bråmint dès côps ! | |||
Hvala na pomoći | Mèrci po vosse côp di spale ! | |||
Nema na čemu | Ci n'èst rin d' çoula | |||
Nema na čemu | çoula n' våt nin lès ponnes | |||
U redu | D'acwérd | |||
Koliko košta? | Kibin çoula costêye-t-i ? | |||
Izvinite | Pardon ! | |||
Ne razumem | Dji n' comprind nin | |||
Razumeo sam | Dj'a compris | |||
Ne znam | Dji n' sé nin | |||
Zabranjeno | Disfindou | |||
Molim Vas, gde je toalet ? | Wice sont-i lès cabinèts, si-v' plêt ? | |||
Srećna Nova godina | Bone annêye ! | |||
Srećan rođendan | Bonès-annêyes ! | |||
Srećni praznici! | Djoyeûsès fièsses ! | |||
Čestitam! | Proféciyat´ ! | |||
Čestitam! | Complumints |
Бондјоу! Добродошли !
Добродошли у овај побољшани зборник израза. Заузели смо практични приступ како бисмо вам помогли да брзо научите основе језика. Предлажемо да почнете тако што ћете запамтити практичне речи и изразе које можете користити сваки дан код куће и који ће вам онда бити од користи ако желите да се интегришете у Валонију, . Вежбање гласног речника, на пример бројева, је добра вежба која се може вежбати у било које доба дана. Ово ће вас навикнути на звуке језика.
Валонски: историјски језик погодан за изражавање хумора и популарне мудрости
1. Историја и порекло Валона
Валонски је романски језик који се углавном говори у Валонији, француском говорном подручју у јужној Белгији. Латинског порекла потиче из гало-римског, баш као и француског. Током векова, Валонски је био подвргнут разним утицајима, посебно утицајима германских и келтских језика, као и локалних дијалеката. Валонски језик је снажно обележила историја Белгије, чија је култура диван спој традиције и страних утицаја. Дакле, спремни сте да кренете на лингвистичко и хумористично путовање кроз преокрете валонског језика?
2. Садашње стање и карактеристика Валона
Валонски језик карактерише велика дијалекатска разноликост, са понекад веома израженим регионалним варијацијама.
Ове варијације су груписане око четири главне области: Западни Валон (Каролорегија), Централни Валон (Намур), Источни Валон (Лијеж), Јужни Валон (провинција Луксембурга)
Дакле, немојте се изненадити ако чујете говорнике валонског како се различито изражавају од једног града до другог, то је једноставно шарм валонског који функционише !
Валонски се такође одликује посебним изговором и специфичним речником, који га чине језиком за себе. Познат је по свом певачком акценту и синтакси која повремено може изгледати чудно говорницима француског. Ипак, валонски језик је задржао многе аспекте латинског, што му даје извесну фамилијарност за љубитеље романских језика. Зато не паничите, никад није касно да почнете да учите валонски и његове суптилности!
3. Валонац и хумор: нераздвојни дуо
Валонски се често повезује са хумором и дружељубивошћу. Заиста, валонски језик је изнедрио многе ауторе, комичаре и комичаре који су искористили његову комичну и сликовиту страну. Од кафе-позоришних представа до самосталних представа, не заборављајући певаче и песнике, валонски језик је одувек био плодно тло за изражавање хумора и подсмеха.
Валонски језик се такође користи у многим популарним изразима и пословицама, које одражавају мудрост и хумор становника Валоније. Дакле, ако желите да у потпуности разумете и цените валонски хумор, време је да се уроните у овај вишестрани језик. Уосталом, како каже валонска пословица: „ Цреуре, већ је к'минци“ (веровање већ почиње). А, доказ финоће овог језика, могли бисте наићи и на ову варијанту: „ Цвери, већ је к'минци“ (тражити је већ почети).
Зашто данас говорите валонски?
Валонски није музејски језик: његови говорници се налазе између Лијежа и САД!
Валонским се углавном говори у Луксембургу (осим провинција Гауме и Арлон), Намуру, Лијежу, Брабант Валону, Шарлроа као и источно од Еноа. Штавише, овим дијалектом се говори и у Француској, посебно у Арденима.
И, иако може изгледати изненађујуће, лангуе д'оил је такође присутан у Грин Беју и Висконсину, у Сједињеним Државама. И ово, још од 19. века!
Како постићи добар изговор?
Са Унифиед Валлоон, заједничким системом писања између горе наведених језика, све валонске речи се пишу на исти начин. Затим, њихов изговор се разликује од региона до региона. Међутим, овај систем правописа није онај који смо користили овде, јер не одражава стварну праксу говорника валонског, који су често збуњени преинаком.
Систем правописа који се овде користи је Фелеров систем.
Заснован је на фонетским и аналогним карактеристикама, које омогућавају читање и писање, без потребе за дугим графичким учењем.
Међу важним карактеристикама које треба запамтити: употреба циркумфлексног акцента за означавање продужавања звукова, употреба "минута" (´) за сигнализирање изговора слова на крају речи (пример: ли нут´ - ноћ, или ли песма´ - крв), потискивање свих удвостручавања сугласника који се не изговарају (на пример, двоструко н се одржава да би се означила назализација – ( аннеие, саминне ).
Мора се водити рачуна да се звукови који имају циркумфлексни акценат продужавају, а не други, како би се избегла забуна значења (погледајте објашњење у валонском алфабету, са примером маса/маса)
Такође је потребно пазити да се не изговарају слова која су присутна из граматичких разлога (-с за множину на пример) и само она која су означена минутом.
Коначно, морамо бити пажљиви на умножавање сугласници који мењају изговор.
Коначно, х је систематски истекао, а ово је главна карактеристика која омогућава да се добро изговара. На пример: оух (врата), пехон (риба). Ако се не изговара, не пише (нпр.: л'еуре – л'хеуре).
Валонско писмо
Лангуе д'оил користи исто писмо као и француски језик.
Поред тога, слова се изговарају исто, осим "в" и "и". Први се зове ве уместо „двоструко В“. А други се зове јод. Осим тога, валонско писмо има још једну посебност а то је главни круг који се користи само изнад слова „а“ (а). На пример: Арден.
Штавише, циркумфлексни акценат изнад самогласника представља дужину изговора речи; и омогућава, у исто време, да направи разлику између два хомонима. Као што су: мессе (маса) и мессе (мајстор).
Треба напоменути да к не постоји и да се увек замењује са -кс- или -гз-. То је оно што га разликује од преиначеног, који га злоупотребљава да би означио, на пример, изговор отвореног х (и уноси потешкоће за читаоца у његово правопис).